Mama je nedavno pričala o jednoj svojoj frendici koja «nije ni osjetila trudnoću» i meni se to činilo nekako bez veze. Zato sam se skompala sa svojim novim frendovima, hormonima, i zamolila ih da svakako daju mami do znanja da je trudna, da slučajno ne bi zaboravila. Moram priznat da su fakat krasni dečki, ti hormoni, baš se možeš pouzdat u njih. Pa evo, da vam malo napišem kak su se potrudili za mene. Najprije, poslali su mami jutarnju mučninu. Mama stalno gunđa sebi u bradu da koji je idiot nazvao te mučnine jutarnjima, kad traju cijeli dan. Metodom pokušaja i pogrešaka skužila je da joj je manje zlo kad uzima vitamin c i jede ugljikohidrate, tako da pred kompjutorom stalno tamani nekakav čips ili štapiće, od čega se već prilično udebljala. Kaj još? E, da, ni spavanje joj ne ide baš najbolje. Nikad nije uspijevala zaspat prije jedan, tak da ni sad ne ide ranije spavat, a onda uglavnom nemre zaspat barem dva-tri sata, za vrijeme kojih je tol'ko umorna da nemre ni surfat, ni čitat, ono, baš nikaj. Uglavnom leži u krevetu i čeka san, a oči joj svijetle u mraku. Da ne bude prelijena, moji dragi hormončići bude ju negdje oko sedmice i nema trte-mrte, ustajanje je odmah i to je to. Mama se žali da izgleda i funkcionira k'o zombi. Mislim da pretjeruje. Uza sve, malo su joj se napuhala crijeva, tako da ponekad diskretno prducne i ljutito prokomentira da se pretvara u pravu prostakušu. Moram vam priznat da mi je s vremena na vrijeme bed kad vidim kak su hormoni temeljiti u ispunjavanju svog obećanja, ali budem ih za koji tjedan zamolila da ju puste na miru, čim sama narastem dovoljno da me osjeti.

Najvažnija stvar ovog perioda je to kaj je moj tata imao rođendan. Nemrem vam reći koliko je navršio godina, jer su to tak vel'ke brojke da se ja u njima sva pogubim. U svakom slučaju, puno, ali manje od mame. Imao je rođendan u nedjelju, pa je mama cijeli vikend organizirala tak da je tati priređivala jedno iznenađenje za drugim. Sve je počelo subotnjom podnevnom kavicom u gradu, onda je bilo dosta dijelova koji su mi zabranjeni za iznošenje u javnost (veli mi moja sekretarica da ovo mjesto nije prilagođeno hard-core sadržajima, kaj god to značilo), a u nedjelju ujutro je mama probudila tatu sa super doručkom – čak mu je nabavila i šunku od noja, možete si to zamislit? – cijeli dan su se super provodili, mazili i pazili (nisu zaboravili ni mene) i na kraju su išli na jednu finu večeru. Mislim, ak' se u mojoj familiji uvijek tak slave rođendani, onda sam si dobro piknula roditelje.

Inače, mama i tata stalno rade, užasno puno nekam jurcaju i, sve u svemu, kod nas je prilična ludnica. Moja mama uopće nije onaj tip mame koji se u trudnoći odmara i niš ne radi, dapače, izgleda mi k'o da joj je netko stavio raketu u guzu (pardonček!). Osim kaj su krenuli na jogu i tamo se tri puta tjedno rastežu i stavljaju u nemoguće položaje, nedavno su me vodili na jedno super mjesto! Mama je bila pozvana na potpisivanje knjige jednog stričeka za kojeg je rekla da je super duhovit i da će joj baš biti fora upoznat ga uživo. Zove se Frédéric Beigbeder, a njegovu knjigu su mama i tata ovo ljeto nosili na more i pročitali ju za dva dana. Mama veli da to i nije neka književnost i da se tip skroz pogubio u fabuli (je l' to vama nekaj znači?), ali da je strašno zabavan i da joj se sviđa njegov cinizam. Uglavnom, došli su na potpisivanje knjige, upoznali se s tim stričekom i malo porazgovarali s njim, sreli puno prijatelja i jednu maminu prijateljicu na čije pitanje kaj ima novoga su se najprije pogledali, a zatim ponosno odgovorili «čekamo bebu». Mama se sva ispupčila, u nadi da će joj se vidjet trbuh, a ta frendica se oduševila, čestitala im i pravila se da primjećuje da je mamin trbuh veći nego prije. Mama se, naravno, sva rascvala. Hej, pa ja sam doživjela svoju premijeru!

Mama stalno čita kaj je dobro za trudnoću, a kaj nije (često čita jedno te isto, ali na različitim mjestima, pa uspoređuje) i tak je nabasala na podatak da je ultrazvuk štetan za bebu. Odmah se sva ubedirala, ali ju je tata smirio. Najprije su zajedničkim snagama zaključili da ne bi svi oni poznati doktori u knjizi klinike Mayo napisali da je ultrazvuk apsolutno bezopasan kad bi postojala i najmanja šansa da nije, jer su Ameri poznati po tom da se tuže i sude za svaku sitnicu, pa bi i ta klinika već isplatila milione dolara da tu postoji nekakva sumnja. Inače, moj tata je diplomirao elektrotehniku i to baš medicinske aparate, tak da se super kuži u sve to. Objasnio je mami dosta komplicirano, a ja bum vam prepričala onak kak se mogu sjetit, da ultrazvuk, ovisno o frekvenciji, može i rušit zgrade ak' treba, ali da se u medicinskim aparatima koriste frekvencije koje su apsolutno bezopasne za tkivo i da nema beda. Osim toga, dodao je, ženama koje leže u bolnici na čuvanju trudnoće rade se ultrazvučni pregledi jednom tjedno, pa i češće, pa kad bi to bio opasan pregled, njima se prvima ne bi radio, jer spadaju u najrizičniju skupinu. Mama je malo odahnula, a i ja s njom. Kad je ona napeta, ni meni nije lako.

Inače, moji roditelji tu i tamo odu tatinim mami i tati u posjetu (s maminima se viđaju puno češće, jer blizu stanuju). I tak, jednom kad su bili, baka je pitala mamu je l' ima mučnine. Mama joj je odgovorila da ima, i to gadne, a baka joj je odgovorila da su to sve gluposti, da te mučnine zapravo ne postoje, nego da je problem u tome kaj su današnje trudnice previše educirane, stalno nekaj čitaju, onda pročitaju da bi trebale imat mučnine, pa ih i dobiju. Mami je skoro ostao kolačić u grlu, ali je uspjela reći «sumnjam da je to točno, naime, mučnine se dobivaju od povišenih razina hormona tijekom prva tri mjeseca trudnoće», ali baka je i dalje nastavila po svome, da je to glupost koju su izmislile suvremene žene koje imaju vremena čitat sve i svašta, pa si umisle različite simptome. Osim toga, dodala je, ta edukacija je najgore zlo, jer žene samo čitaju kaj im se može dogodit, pa se bez veze boje. «Uh, ne bih se složila s vama, mislim da je divno da svijet napreduje i da sve više i više ljudi ima pristup informacijama svih vrsta, a ne da su znanja dostupna samo privilegiranima», rekla joj je mama. No, baka je ostala pri svome. Autoritativnim glasom je zaključila da je edukacija kriva za mnoga zla i promijenila temu. Kad su otišli, mama i tata su rekli da baka priča gluposti. Ali, to nije sve. Kad su idući put došli u posjetu, baka je pitala mamu je l' još uvijek ima mučnine, a mama je rekla da ima i da će ih najvjerojatnije imati sve do kraja trećeg mjeseca. Onda joj je baka rekla «a ne, možda ćeš ih imati i do poroda, sad je kćer jednog mog kolege rodila i ona je imala mučnine od prvog do zadnjeg dana, povraćala je par puta dnevno» i onda joj nastavila pričati još neke grozne priče, što već poznate o svojim vlastitim trudnoćama i porodima, a što sasvim friške, valjda da bude zanimljivije. Mama i tata su se samo gledali ispod oka. Mami je u jednom trenutku prekipilo, pa se nasmiješila i pristojno zamolila baku da joj, ako baš nema nekaj lijepog za ispričat o trudnoći i porodu, ne priča ni grde stvari, jer ju to uznemirava. Baka se zbunila i nafurila, iako to nije htjela pokazat, i od tada na dalje, sve do današnjeg dana, je jedva tu i tamo pitala mamu kako je. Kad su sjeli u auto, mama i tata su zaključili da je baka biser. 

O autoru:
Sanja je kolumnu pisala na forumu, pa ponešto o njoj možete pronaći tamo, ili na njenom blogu:
http://fiona.blog.