I sad... Bolje da vam pričam o lijepim stvarima, jer ćete inače svi pasti u totalnu depru. Baka je još uvijek u bolnici i čeka operaciju, a mami je na poslu i dalje jednako... Dakle, mama se trudi ne misliti samo o crnim događajima, baš suprotno, daje sve od sebe da je i njoj i tati i meni lijepo i dobro i da što više uživamo. Baš smo nedavno bili kod doktora, pregled je prošao super, doktor je rekao da je sve u redu i, budući da je ovih dana moja famozna tromjesečnica, mama i tata su polako počeli govoriti frendovima da čekaju bebu. Uglavnom su reakcije super – svi im čestitaju, grle ih i ljube (ok, malo više mamu, ali i tata je dobio dosta pusa), pitaju mamu kako se osjeća, kad se trebam roditi, i sve u tom stilu. Mama je sva sretna i puca od ponosa, a tati smajl ne silazi s usana. Zovu me Točkica, Mrvica, Beba i Bebica. Stalno mi tepaju i maze me. Ma, sve je super!

Ovo je vrijeme nabijeno događajima. Stvarno intenzivno živimo svi skupa, pa ne znam odakle da počnem. Znam, počet ću od tate. Dakle, tata je samo kojih tjedan-dva prije nego što sam ovo ljeto postala njihova Točkica završio poslijediplomski, a sad je imao promociju. Joj, da ste ga samo vidli, kak je bio zgodan. Imao je odijelo i kravatu, sav je bio ušminkan i od svih koji su taj dan dobili te smiješne tuljce bio je najljepši! Nekoliko jako ozbiljnih stričeka je održalo govore i prema onom kaj su rekli, ja sam skužila da je moj tata genijalac. Mislim, ne samo on, nego svi koji su taj dan imali promociju. Svi ozbiljni stričeki su naglašavali kako je iza njih jedan izuzetno važan i težak studij kojeg ne može završiti bilo tko, što sve mogu nakon studija i sve u tom stilu. Tatu i mamu je još neko vrijeme nakon promocije držala euforija, potaknuta viškom adrenalina u krvi (nemojte me ni pitat' kak je meni kad mama ima poplavu adrenalina!) i optimizmom ozbiljnih stričeka. Na žalost, i tata će, kao i mama, vrlo brzo shvatiti da kod nas NIJE dobro imati previsoko obrazovanje i da ljudi ne vole one koji su završili poslijediplomski. A pogotovo ih ne vole šefovi, osobito ona vrsta koja nije ni otvorila knjigu nakon diplome, osim možda pohađanja povremih jednotjednih tečaja u nekom od atraktivnih europskih gradova. Na račun firme, naravno. No, da ja opet ne zglajzam u pesimizam, reći ću samo da je to bio jedan super dan! Na žalost, na ručak nakon promocije su, osim mame i mene, došli samo dede, jer je jedna baka u bolnici, a druga je bila poslovno izvan Zagreba. Stric isto nije mogao doći, tako da smo tatinu promociju proslavili u malom i intimnom krugu. Ne mogu vam reći koliko sam ponosna! Ja vam imam totalno super tatu!

Kaj još... Eh, da, mami polako raste trbuh. A i neki drugi dijelovi tijela. Neki dan je zadovoljno zaključila da više ne stane u svoje normalne grudnjake i krenula kupiti nove. I tako smo svi zajedno došli u jednu trgovinu s donjim rubljem, u kojem je bila jako ljubazna teta, koja je pitala mamu kaj treba. Mama je rekla «Grudnjak», a teta je k'o iz topa ispalila «Vi nosite četvorku, vidim». Mama se rascvala od ponosa i, dok je teta kopala po nekim velikim ladicama, šapnula tati «Viš, već se vidi da su mi narasle cice», a tata se nacerio od uha do uha. Ali, to nije sve. Mama je najprije isprobala valjda svaki par trudničkih hlača koje je našla u Zagrebu, zaključila da je to sve preskupo i preloše kvalitete i organizirala nam shopping izlet u Graz. I tako sam vam ja doživjela svoj prvi pravi shopping! I kak je bilo? Super! Mama je kupila troje hlače i par košulja i majica, tata je isto kupio puno toga i, kad su platili, mama je zadovoljno zaključila da bi za tu lovu u Zagrebu dobila samo dvoje hlače i da se već na obleki isplatio cijeli put. Od svega kaj je kupila, meni i tati se najviše sviđaju široke traperice na tregere, a mami crne rastezljive hlače. Onda smo otišli u jednu veeeeeeeliku trgovinu s namještajem – vi svi vjerojatno znate u koju, ali dok mi ne plate reklamu, ja vam neću reći kak' se zove. Mama i tata su kupili par sitnica, a onda je mama usnimila jednog prekrasnog krzneno-plišanog zeku koji se može nataknuti na ruku i nagovorila tatu da mi ga kupe. Tatu nije trebalo dugo nagovarati, jer se već u trgovini počeo igrati s njim, i tako sam vam ja dobila svoju prvu igračku! Baš sam bila happy, zeko je totalno slatki. Na žalost, mama je pročitala da nije za sasvim male bebe, ali narast ću ja brzo!

Kad smo se vratili u Zagreb, mama je počela organizirati malo okupljanje tatinih frendova povodom promocije. I tako su čak i oni koji do tada nisu znali za mene saznali da postojim. A najbolje od svega je bilo kaj jedan tatin dobar prijatelj nije mogao doći taj dan kad su došli svi, pa je on, zajedno sa svojima, došao koji dan kasnije. I kaj da vam velim? Upoznala sam Lorenu, jednu preslatku curu koja ima godinu i tri-četiri mjeseca. Baš mi se svidjela. Jako je simpa i ima super igračke, samo mi nije jasno zakaj svi govore da je mala. Čudni su kriteriji vas odraslih. Mislim... Lorena se zna sama igrati, ona čak i hoda! Ako je ona mala, onda ja... Onda ja... Onda ja ni ne postojim! U svakom slučaju, ja sam si odšacala Lorenu i možda jednog dana postanemo frendovi (ili frendice), ak' ja za nju ne budem prebalava. Mislim, ona je fakat već velika!

Ovo je moja prva igračka... Zeko... Budući da su se mama i tata jako dobro zekali i smijali kad su ga kupovali, mama ga je nazvala Zeko Peko.