Blagdani su prošli i kak' mi se čini, idući neće doć' tak brzo. Mislim da ste vi odrasli to malo krivo rasporedili, ali ja si nemrem pomoć'. Bili smo kod doktora, koji je bio zadovoljan mojim rastom. Ponovno je rekao da sam jako lijepa beba, a mama i tata su ponovno pucali od silnog ponosa i sreće. Teška sam oko osamsto grama i ostala sam totalno iznenađena kad sam to čula.
Pa to je skoro cijela kila! A osamsto grama je prosječna štruca kruha. Doktor je rekao da bih se uskoro trebala okrenuti naopako i tako ostati do kraja trudnoće, a zasad mi je zapisao "Zadak". Moram priznati da sam se dobro zamislila. Izgleda da to znači da se uskoro ne bum mogla okretati kak' mi je volja i da bum ostalih par mjeseci provela naopačke, k'o šišmiš! Nisam sigurna da mi se svidjelo to kaj sam čula.
Inače, i dalje su mi najdraža doba dana jutra i večeri. Ujutro se obavezno poigram s mamom i mogu vam reći da uopće nije istina da se ljudi prestanu igrat' kad odrastu. A navečer, kad se mama sasvim smiri, moje igralište poprima sasvim drugi izgled, nema više buke iz crijeva, nema više svih tih silnih zvukova koji mi ponekad idu na živce, nego sam ja skroz glavna! Obavezno se par puta okrenem gore-dolje, za što mama tvrdi da je jako bolno iskustvo. Ja osobno mislim da je ona prilično razmažena. Ponekad se počnem okretat' tek kad mama zaspi, a nju to uvijek probudi. Tatu je zanimalo kak' izgleda kad se ja okrenem, pa mu je mama stavila ruku na trbuh i rekla da pričeka. Onda sam se, samo za njega, okrenula par puta, a on je ostao zaprepašten mojim umijećem.
Velika novost je da tata ponovno ide u London. Mami više ne vrijedi viza, pa je odlučila da ovaj puta nas dvije ne idemo, a odluka je bila i podebljana činjenicom da bi ostali samo par dana, a avionske karte su prilično skupe za tak' kratko putovanje. I tak' je mama najprije nagovorila tatu da probrije po dučanima i kupi puno lijepih stvari za mene, a kad je tata pristao, mama je sjela za kompjutor i surfala po stranicama s oblekom za bebe. Kad je našla sve kaj ju je zanimalo, isprintala je tati hrpu stranica i on se zgrozio nad time koliko bi toga trebao kupiti. Mama mu je rekla da je sad super prilika, jer su sniženja, a tata je samo okretao glavom lijevo-desno i negodovao. Ipak je uzeo sve te papire i adrese i obećao mami da će dati sve od sebe u akciji zvanoj shopping. Spakirao je svojih par stvari u najveću putnu torbu koju imamo doma i još je, za svaki slučaj, u tu torbu stavio jednu manju, skroz praznu.
Vrlo skoro je došao taj dan kad smo otfurale tatu na aerodrom. Ja vam se tamo već osjećam k'o doma, ali mi je ipak bilo jako, jako žao kaj tata putuje bez nas dvije i kaj bumo mama i ja ponovno bile same doma. Tata je uskoro morao proći kroz sva ona vrata s puno stričeka i teti u uniformama, a mama je, kao i prošli put, sjela popit' kavu u kafić s kojeg je gledala pistu i polijetanje tatinog aviona. Tata joj se javio čim je sletio. Odmah je otišao u hotel i, budući da je taj dan bio slobodan, uputio se u kupovinu. Svako malo je slao mami sms-ove s pitanjima je l' mi treba ovo ili ono, a mama je umirala od smijeha, jer je tata već prvi dan debelo premašio njezin popis nad kojim se još do jučer zgražao. I tak' je tata kupovao, kupovao i kupovao. Mama mu je napisala da je obolio od bolesti tipične za turiste kad dođu u velike gradove za vrijeme rasprodaje, a zove se groznica kupovanja. Hm, nisam ziher kaj je to, ali zvuči ozbiljno. Mama veli da ima i ozbiljnijih oblika bolesti, ali da nikad nije smrtonosna. Sad mi je lakše, čim znam da tata nije u opasnosti.
Navečer sam opet bila prilično tužna, jer nije bilo tate da me izmasira i da stavi ruku na mene dok ja skakućem po mami. Baš mi je to bez veze kad on ode na put, a mi ostanemo same doma. Znam da vi odrasli neke stvari morate i da tu nema nekog izbora, ali meni je svejedno krivo. No, dobro, uskoro je došlo jutro i igra s mamom, pa sam se odmah bolje osjećala. Tata je cijeli dan imao obaveze, pa se puno rjeđe javljao i nova noć bez njega ponovno je došla. Idući dan je bio skroz slobodan i iskoristio ga je za kombinaciju posjeta muzejima i galerijama i, pogađate, kupovine. Bila je to subota ujutro, a mama je bila na kavi s jednom frendicom i umirala od smijeha dok joj je pričala kak' se tata dao u nabavku haljinica. Zaključila je da bum ziher bila tatina princeza. Ne znam kaj joj to znači, ali ne zvuči loše. Navečer je pričala s tatom, koji je prenatrpao obje torbe, i onu ogromnu i onu koja je bila skroz prazna, i nikak' se nije uspio spakirati. Sjedio je na torbi, skakao po njoj i tko zna kaj sve nije izvodio dok ju nije uspio zatvorit'. Inače je kod nas doma mama stručnjak za pakiranje i njoj uspije ugurat' slona u kofer, tak' da tata vještini pakiranja nikad nije posvetio neku veću pažnju.
Drugi dan je tata sjeo u avion za Zagreb, a mama i ja u auto i pravac aerodrom. Na putu do aerodroma je bio neki zastoj, tako da se skoro pola sata nismo pomakle s mjesta i mama je već postala ful nestrpljiva. No, čim se zastoj raščistio, počela je vozit k'o luđakinja za volanom relly auta ili formule, uletila na aerodromsko parkiralište i dotrčala do izlaza putnika iz inozemstva doslovce u istom trenu kad je tata prošao carinu. Joj, kak' mi je bilo drago kad sam ga vidla, nemrem vam reći. I njemu je bilo jako drago, izgrlio je i izljubio mamu, a mene pomazio i pitao me jesam bila dobra. Nego kaj, nego dobra! Najbolja!
Uskoro su došli doma i tata je jedva dočekao da mama otvori sve one silne vrećice. Joj, kaj mi je sve kupio, pa to je super! Dobila sam bodiće, hlačice, haljinice i najljepše cipelice na svijetu! S druge strane, mama i tata nisu dobili skoro niš, pa je mama u zezanciji rekla da bu postala ljubomorna na mene. Znam da se samo zezala, jer je bila oduševljena svime kaj je tata kupio meni, baš k'o da je kupio njoj. Stalno je to preslagivala s jedne hrpice na drugu i nije mogla doć' sebi. Rekla je da joj je žao kaj nije sama mogla sve to kupit'. A ja... Kaj da vam velim? Meni je najbitnije da je moj tata stigao i da je ovdje s nama. I nadam se da je doktor imao pravo kad je rekao da sam curica, jer sad imam tol'ko divnih haljinica da ni ne želim biti dečko. Mislim, nemam ja nikaj protiv dečkiju, nemojte me krivo shvatit', ali, kužite me...
Upišite se u listu primatelja Novosti Obiteljskog foruma!
Inspiracija
"Kad bih ponovo mogla proživjeti život" napisala je Erma Bombeck kada je otkrila da umire od raka. Na žalost, Erma je izgubila bitku s bolešću, ali njene mudre riječi su ostale kao inspiracija tisućama ljudi.
Dnevnik nerođene bebe 
